Šta je Bitcoin?

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je oblik digitalnog novca koji možete da primite, čuvate i pošaljete drugoj osobi preko interneta. Za prenos nije neophodno odobrenje banke, kompanije koja izdaje karticu ili druge centralne institucije.

Ali Bitcoin nije samo digitalna valuta. To je istovremeno:

1. mreža računara koji međusobno razmenjuju i proveravaju podatke
2. skup javno poznatih pravila
3. evidencija svih potvrđenih transakcija
4. novčana jedinica, označena kao BTC

Najjednostavnije rečeno, Bitcoin je sistem koji omogućava ljudima da međusobno prenose digitalnu vrednost, a da pritom ne moraju da veruju jednoj centralnoj organizaciji.

Predlog za takav sistem objavljen je 2008. godine u dokumentu koji je potpisan imenom Satoshi Nakamoto. Bitcoin mreža počela je da radi početkom 2009. godine. Pravi identitet osobe ili grupe koja je koristila ime Satoshi Nakamoto do danas nije pouzdano utvrđen.

Koji problem Bitcoin pokušava da reši?

Problem duplog trošenja (double spend)

Bitcoin je prvenstveno napravljen da reši jedan važan problem digitalnog novca: kako sprečiti da ista digitalna sredstva budu potrošena više puta, a da pritom nije potrebna banka ili druga centralna institucija koja vodi glavnu evidenciju.

Slanje digitalnih informacija je lako. Fotografiju možete da kopirate i pošaljete neograničenom broju ljudi, a da original ostane kod vas.

Kod digitalnog novca to predstavlja problem.

Kada biste mogli da kopirate digitalnih 1.000 dinara kao fotografiju, mogli biste istih 1.000 dinara da potrošite više puta. Digitalni platni sistemi zato moraju da vode pouzdanu evidenciju o tome kome novac pripada i da spreče da ista sredstva budu potrošena dva puta.

Banke ovaj problem rešavaju centralnom evidencijom. Kada nekome pošaljete novac, banka proverava stanje na vašem računu, umanjuje ga i povećava stanje primaoca.

Bitcoin je uspešno rešio problem dvostrukog trošenja digitalnog novca bez banke ili druge centralne institucije koja vodi glavnu evidenciju. Umesto jedne centralne baze podataka, kopiju javne evidencije transakcija čuvaju i proveravaju nezavisni računari širom sveta. Zajednička pravila mreže omogućavaju im da se usaglase oko toga koje su transakcije ispravne i koji bitcoini još nisu potrošeni.

Problem proizvoljnog stvaranja novca

Kod državnih valuta (fiat), centralne banke i države mogu da menjaju količinu novca u opticaju u skladu sa svojim ekonomskim ciljevima. Takva mogućnost može biti korisna u određenim situacijama, ali građani ne mogu unapred sa sigurnošću da znaju koliko će novih novčanih jedinica biti stvoreno tokom narednih decenija.

Bitcoin koristi drugačiji model.

Pravila određuju koliko novih bitcoina može da nastane u svakom bloku. Ta količina se prepolovljava (halving) približno jednom u četiri godine, a ukupna ponuda ne može da pređe 21 milion bitcoina. Nijedna centralna banka, kompanija, rudar ili programer ne može samostalno da odluči da stvori dodatne bitcoine koje mreža ne dozvoljava.

To ne znači da Bitcoin može da zaustavi rast cena hrane, energije ili stanovanja. Takođe ne znači da će cena bitcoina uvek rasti. Njegova vrednost i dalje zavisi od ponude i potražnje.

Ono što Bitcoin pruža jeste unapred poznata i proverljiva monetarna politika. Korisnik ne mora da veruje obećanju neke institucije da neće proizvesti više jedinica nego što je najavljeno. Može sam da proveri pravila mreže.

Problem zatvorenih i teško proverljivih sistema

Kod klasičnog finansijskog sistema većina ljudi mora da veruje bankama, centralnim bankama, regulatorima i drugim institucijama da pravilno vode evidenciju, poštuju pravila i tačno prikazuju stanje sistema.

Bitcoin pokušava da smanji tu potrebu za poverenjem.

Njegov osnovni softver je otvorenog koda (open source), što znači da svako može da pregleda pravila zapisana u programu. Blockchain je javna evidencija u kojoj se mogu proveriti potvrđene transakcije i količina bitcoina koja je nastala. Korisnik koji pokreće sopstveni puni čvor (full node) može samostalno da proveri svaki blok i svaku transakciju, bez oslanjanja na podatke banke, menjačnice ili rudara.

To ne znači da je identitet svakog korisnika javno prikazan. Bitcoin adrese uglavnom ne sadrže ime i prezime. Međutim, same transakcije i kretanje sredstava jesu javni i ostaju trajno zabeleženi.

Problem zavisnosti od jednog posrednika

Kod običnog elektronskog plaćanja transakcija zavisi od banke, kartične kuće, procesora plaćanja ili druge kompanije. Ta institucija može da odobri, odbije, zaustavi ili naknadno poništi plaćanje u skladu sa svojim pravilima i zakonskim obavezama.

Bitcoin omogućava da dve osobe prenesu digitalnu vrednost direktno preko mreže, bez banke kao obaveznog posrednika. Mreža proverava da li transakcija poštuje pravila, ali ne postoji jedna kompanija kroz koju svaka uplata mora da prođe.

To ne znači da je svaka Bitcoin transakcija automatski privatna, besplatna ili trenutna. Takođe ne znači da države ne mogu da regulišu menjačnice, kompanije i ljude koji koriste Bitcoin.

Glavna razlika je u tome što osnovna mreža nema jednu centralnu instituciju koja vodi jedinu važeću knjigu transakcija.

Kako izgleda jedna Bitcoin transakcija?

Zamislimo da Ana želi da pošalje deo bitcoina Marku.

Ana u svom digitalnom novčaniku unosi Markovu Bitcoin adresu i iznos koji želi da pošalje. Novčanik zatim njenim privatnim ključem pravi digitalni potpis. Taj potpis dokazuje da Ana ima pravo da raspolaže sredstvima koja šalje, ali ne otkriva njen privatni ključ (private key).

Transakcija se zatim prosleđuje Bitcoin mreži.

Računari povezani sa mrežom proveravaju, između ostalog:

1. da li je digitalni potpis ispravan
2. da li sredstva koja Ana šalje zaista postoje
3. da li ta sredstva već nisu potrošena
4. da li transakcija poštuje pravila Bitcoin protokola

Ispravna transakcija prosleđuje se dalje kroz mrežu i čeka da je rudar uključi u blok. Kada blok bude dodat u lanac i drugi računari potvrde da je validan, transakcija dobija prvu potvrdu. Svaki naredni blok dodat posle njega povećava sigurnost da transakcija neće biti promenjena.

U običnom životu, korisnik ne mora ručno da radi nijedan od ovih tehničkih koraka. Novčanik ih obavlja u pozadini, slično kao što aplikacija banke sakriva tehničke procese koji se odvijaju kada pošaljete novac.

Šta je blockchain?

Blockchain, odnosno lanac blokova, predstavlja javnu i hronološki uređenu evidenciju potvrđenih Bitcoin transakcija.

Transakcije se grupišu u blokove. Svaki novi blok sadrži podatak koji ga povezuje sa prethodnim blokom. Tako nastaje lanac u kojem promena starog podatka utiče i na sve blokove koji dolaze posle njega.

Možete ga zamisliti kao knjigu čije su stranice numerisane i međusobno povezane. Kada se jedna stranica popuni i prihvati, dodaje se sledeća. Veliki broj računara ima svoju kopiju knjige i proverava da li je svaka nova stranica napravljena u skladu sa pravilima.

Blockchain ne znači da je izmena prošlosti matematički nemoguća. Međutim, što više blokova bude dodato posle određene transakcije, to bi bilo potrebno ponoviti više računarskog rada da bi se istorija promenila. Puni Bitcoin čvorovi prihvataju samo lanac koji ispunjava pravila i ima najveću količinu ukupnog validnog dokaza o radu.

Blockchain je važan deo Bitcoina, ali Bitcoin nije samo blockchain. Sistem obuhvata i mrežu računara, pravila validacije, digitalne potpise, rudarenje, novčanu jedinicu i softver kojim korisnici učestvuju u mreži.

Ko kontroliše Bitcoin?

Bitcoin nema direktora, centralnu banku niti kompaniju koja može samostalno da menja njegova pravila.

To, ipak, ne znači da niko nema nikakav uticaj. Različiti učesnici imaju različite uloge.

Korisnici biraju koji softver i usluge žele da koriste.

Puni čvorovi, odnosno full nodes, samostalno proveravaju transakcije i blokove prema pravilima softvera koji koriste.

Rudari biraju validne transakcije koje pokušavaju da uključe u nove blokove i obezbeđuju dokaz o radu.

Programeri predlažu i razvijaju poboljšanja softvera.

Kompanije, menjačnice i pružaoci novčanika korisnicima olakšavaju pristup mreži, ali ne predstavljaju samu Bitcoin mrežu.

Važna razlika u odnosu na centralizovan sistem jeste to što rudar, programer ili kompanija ne može samostalno da natera pune čvorove da prihvate blok koji krši pravila. Puni čvorovi proveravaju svaki primljeni blok i odbacuju ga ako, na primer, sadrži neispravne transakcije ili pokušava da stvori više bitcoina nego što pravila dozvoljavaju.

To ne znači da su neslaganja i sukobi interesa nemogući. Znači da promene ne zavise od odluke jednog vlasnika sistema.

Šta rade Bitcoin rudari?

Rudari koriste specijalizovane računare kako bi pokušavali da pronađu rešenje za kriptografski zadatak. Taj postupak naziva se rudarenje, a rezultat je dokaz o radu, na engleskom proof of work.

Rudar koji prvi pronađe odgovarajuće rešenje dobija priliku da predloži novi blok transakcija. Ostali računari zatim proveravaju taj blok. Ako ne poštuje pravila, odbaciće ga bez obzira na to koliko je električne energije rudar potrošio.

Zato rudari ne odlučuju proizvoljno šta je validno. Oni se takmiče da naprave blok, dok puni čvorovi proveravaju da li taj blok sme da bude prihvaćen.

Novi blok se u proseku pronalazi približno svakih deset minuta. Nekada razmak iznosi nekoliko sekundi, a nekada znatno više od deset minuta. Deset minuta je dugoročni prosek, a ne obećano vreme čekanja.

Rudar koji napravi prihvaćen blok može da dobije dva oblika naknade:

1. nove bitcoine nastale prema unapred određenom rasporedu
2. naknade koje su korisnici dodali svojim transakcijama

Dokaz o radu zahteva stvarnu opremu i električnu energiju. Ta potrošnja nije slučajna greška sistema, već deo načina na koji Bitcoin otežava napad i menjanje istorije transakcija. Istovremeno, opravdano je raspravljati o izvorima te energije, troškovima rudarenja i tome da li korist sistema opravdava potrošnju.

Odakle dolaze novi Bitcoini?

Novi bitcoini stvaraju se kao deo nagrade za validan blok. Međutim, količina koja može da nastane nije prepuštena odluci rudara ili neke centralne institucije.

Početna količina iznosila je 50 BTC po bloku (otprilike svakih 10 minuta). Posle svakih 210.000 blokova, približno jednom u četiri godine, prepolovljava se broj novih bitcoina koji mogu da budu stvoreni po bloku. Taj događaj naziva se halving, odnosno prepolovljenje.

Zbog tog rasporeda ukupan broj bitcoina neće preći 21 milion. Puni čvorovi proveravaju ovo pravilo i odbijaju blok koji pokušava da stvori nedozvoljenu količinu novih jedinica.

Jedan bitcoin može da se podeli na 100 miliona manjih jedinica. Najmanja jedinica koja se evidentira na osnovnom sloju mreže naziva se satoshi, ili skraćeno sat.

To znači da nije neophodno kupiti ili posedovati ceo bitcoin. Kao što jedan dinar može da se podeli na pare, tako se jedan BTC deli na mnogo manjih jedinica, samo znatno preciznije.

Ograničena količina sama po sebi ne garantuje vrednost. Moguće je napraviti digitalni predmet sa malom ponudom koji niko ne želi. Ograničenje od 21 milion važno je tek u kombinaciji sa potražnjom, bezbednošću mreže, mogućnošću prenosa i prihvatanjem Bitcoina od strane korisnika.

Gde se Bitcoin zapravo nalazi?

Bitcoin se ne nalazi u telefonu, računaru ili hardverskom novčaniku kao fotografija ili dokument.

Bitcoin evidencija beleži nepotrošene iznose i uslove pod kojima oni mogu biti potrošeni. Novčanik čuva ili kontroliše privatne ključeve kojima korisnik može da dokaže da ima pravo da potroši određena sredstva.

Dobra analogija je sef.

Bitcoin mreža je javna evidencija sefova i njihovog sadržaja. Privatni ključ je jedinstveni ključ koji omogućava otvaranje određenog sefa. Digitalni novčanik pomaže korisniku da upravlja tim ključevima i prikazuje koliko sredstava njima kontroliše.

Privatni ključ mora ostati tajan. Osoba koja dođe do njega može da napravi važeći potpis i potroši odgovarajuća sredstva.

Većina savremenih novčanika korisniku prilikom podešavanja prikazuje niz reči koji se naziva recovery phrase, seed phrase ili fraza za oporavak. Iz nje novčanik može ponovo da napravi potrebne ključeve.

Ta fraza nije obična lozinka koju neka kompanija može da resetuje. Ko god je poseduje može da preuzme kontrolu nad sredstvima. Ako je korisnik izgubi, a nema drugu rezervnu kopiju ili pristup novčaniku, u decentralizovanom sistemu uglavnom ne postoji služba kojoj može da se obrati za povrat pristupa.

Da li morate sami da čuvate privatne ključeve?

Ne morate, ali izbor načina čuvanja menja rizik koji preuzimate.

Kada bitcoin držite na centralizovanoj menjačnici ili drugoj platformi, privatne ključeve obično kontroliše ta kompanija. Vi imate korisnički nalog i potraživanje prema platformi, slično kao što imate potraživanje prema banci za novac na računu.

To je često jednostavnije, ali zavisite od toga da kompanija:

1. pravilno čuva sredstva
2. ostane solventna
3. ne blokira vaš nalog
4. omogući povlačenje kada ga zatražite
5. zaštiti sistem od krađe i zloupotrebe

Kod samostalnog čuvanja vi kontrolišete ključeve. Time smanjujete zavisnost od posrednika, ali preuzimate odgovornost za rezervne kopije, zaštitu uređaja, proveru adrese i pravilan način slanja.

Ne postoji jedno rešenje koje je najbolje za svakoga. Važno je da početnik razume ko kontroliše privatne ključeve i kakve posledice ima čuvanje bitcoina kod sebe ili preko druge kompanije.

Da li je Bitcoin anoniman?

Bitcoin nije potpuno anoniman.

Transakcije i stanja Bitcoin adresa javno su vidljivi. Svako može da proveri da je određena količina poslata sa jedne adrese na drugu, kao i istoriju kretanja tih sredstava.

Adresa sama po sebi ne mora da sadrži ime i prezime. Zbog toga se Bitcoin preciznije opisuje kao pseudoniman. Kada se identitet neke osobe poveže sa adresom, na primer preko menjačnice, javne objave, kupovine ili ponovnog korišćenja iste adrese, moguće je analizirati deo njene istorije transakcija.

Zbog toga javna evidencija istovremeno donosi dve osobine:

• proverljivost, jer svako može da proveri pravila, ponudu i transakcije
• rizik za privatnost, jer podaci ostaju javno dostupni i mogu naknadno biti povezani sa stvarnim ljudima

Korišćenje Bitcoina ne znači automatski da drugi ne mogu da prate vaše aktivnosti.

Zašto bi Bitcoin imao vrednost?

Bitcoin nema garantovanu cenu. Ne postoji država koja obećava njegov otkup po određenoj vrednosti, kompanija koja iz poslovanja ostvaruje profit za vlasnike BTC-a niti centralna banka koja održava ciljani kurs.

Njegovu tržišnu cenu određuju ponuda i potražnja.

Ljudi koji bitcoin smatraju korisnim obično vrednuju neku kombinaciju sledećih osobina:

1. unapred poznatu i ograničenu ponudu
2. mogućnost slanja preko interneta bez obaveznog centralnog posrednika
3. mogućnost samostalnog čuvanja
4. laku proveru autentičnosti i ukupne ponude
5. deljivost na veoma male jedinice
6. mogućnost prenosa između država
7. činjenicu da mreža nema jednu centralnu tačku upravljanja

S druge strane, potražnja može da opadne, propisi mogu da otežaju korišćenje, korisnici mogu da pređu na druge sisteme, a tržišna cena može značajno da se promeni. Ograničena ponuda ne sprečava pad cene kada ima više prodavaca nego kupaca.

Zbog toga nije precizno reći da bitcoin vredi zato što je „pokriven energijom“. Energija se koristi za zaštitu i rad mreže, ali ne predstavlja obećanje da se bitcoin može zameniti za određenu količinu struje. Cena i dalje zavisi od toga koliko su ljudi spremni da plate.

Da li je Bitcoin isto što i ostale kriptovalute?

Bitcoin jeste prva uspešna decentralizovana kriptovaluta, ali nije sinonim za sve što se naziva kriptom.

Hiljade drugih projekata mogu da imaju:

1. drugačija pravila izdavanja
2. poznate osnivače i kompanije
3. drugačiji način potvrđivanja transakcija
4. promenljivu ili neograničenu ponudu
5. različit stepen decentralizacije
6. dodatne funkcije i drugačije rizike

Činjenica da dve imovine koriste blockchain ne znači da imaju iste osobine.

Slično kao što internet prodavnica, email i društvena mreža koriste internet, ali nisu ista stvar, tako ni svi sistemi koji koriste kriptografiju i lanac blokova nisu jednaki Bitcoinu.

Svaki projekat mora da se procenjuje prema sopstvenim pravilima, načinu upravljanja, distribuciji, bezbednosti i stvarnoj upotrebi.

Koje su prednosti Bitcoina?

Najvažnija potencijalna prednost Bitcoina jeste mogućnost posedovanja i prenosa digitalne imovine bez obaveznog oslanjanja na jednu instituciju.

Korisnik može da primi bitcoin direktno u novčanik koji sam kontroliše. Transakciju zatim proverava otvorena mreža računara, prema javno poznatim pravilima.

Bitcoin može da se šalje i izvan uobičajenog radnog vremena banaka. Ne zahteva da dve osobe koriste istu banku ili žive u istoj državi. Njegova pravila izdavanja mogu se proveriti u softveru, umesto da zavise od odluka centralne banke ili uprave kompanije.

Međutim, prednosti nisu jednake za sve. Osobi koja ima stabilnu valutu, pouzdane banke, jeftina plaćanja i jednostavan pristup finansijskim uslugama Bitcoin možda ne rešava isti problem kao osobi koja živi uz visoku inflaciju, ograničenje prenosa novca ili nestabilan bankarski sistem.

Koja su ograničenja i rizici?

Bitcoin nije savršen novac niti tehnologija bez nedostataka.

Cena se snažno menja

Tržišna cena može brzo da poraste ili padne. Novac koji će vam uskoro biti potreban za kiriju, hranu, ratu kredita ili nepredviđene troškove može biti izložen velikom riziku ako ga pretvorite u bitcoin.

Greške je teško ispraviti

Ako sredstva pošaljete na pogrešnu adresu, ne postoji centralna služba koja može jednostavno da poništi transakciju. Povrat zavisi od osobe koja je primila sredstva, ukoliko je uopšte moguće utvrditi ko je to.

Samostalno čuvanje nosi odgovornost

Gubitak fraze za oporavak, krađa privatnog ključa ili potpisivanje lažne transakcije mogu dovesti do trajnog gubitka sredstava.

Naknade i brzina nisu uvek isti

Naknade, odnosno cena transakcije, zavise od potražnje za ograničenim prostorom u blokovima. U periodima velike gužve mogu značajno da porastu. Bitcoin transakcija na osnovnom sloju takođe nije trenutno konačna, jer je za veću sigurnost potrebno sačekati potvrde.

Javni podaci mogu ugroziti privatnost

Adrese ne prikazuju automatski identitet, ali transakcije ostaju javne i mogu se analizirati.

Rudarenje troši energiju

Dokaz o radu zahteva stvarnu potrošnju električne energije i opremu. Procena opravdanosti te potrošnje zavisi od toga kako posmatramo korist koju mreža pruža i odakle rudari nabavljaju energiju.

Prevare su česte

Bitcoin mreža može da radi prema svojim pravilima, a da korisnik ipak bude prevaren preko lažne menjačnice, investicione ponude, phishing stranice ili osobe koja traži frazu za oporavak.

Bezbednost protokola ne znači automatski da je bezbedna svaka aplikacija, kompanija ili osoba koja koristi naziv Bitcoin.

Da li Bitcoin može da bude ugašen?

Ne postoji jedan Bitcoin server koji bi mogao jednostavno da se isključi.

Puni čvorovi međusobno formiraju peer-to-peer mrežu i mogu da razmenjuju transakcije i blokove bez centralnog računara kroz koji sve mora da prođe. Gašenje jedne kompanije, sajta, rudara ili grupe čvorova ne gasi automatski celu mrežu.

To ne znači da je Bitcoin nedodirljiv.

Države mogu da regulišu menjačnice, oporezivanje, poslovnu upotrebu i pristup bankarskim uslugama. Internet veze mogu biti blokirane ili ograničene. Rudari i korisnici zavise od električne energije, opreme i komunikacione infrastrukture.

Preciznije je reći da je Bitcoin teško ugasiti na jednom mestu, jer nema jednu centralnu tačku kontrole. To nije isto što i tvrdnja da ga je nemoguće ograničiti, ometati ili zabraniti u određenoj državi.

Šta Bitcoin ne rešava?

Bitcoin može da omogući kontrolu nad sopstvenim novcem, ali ne može da obezbedi da će svaka osoba odgovorno upravljati tom kontrolom.

Ne može da:

1. garantuje rast cene
2. spreči korisnika da pošalje novac prevarantu
3. vrati izgubljeni privatni ključ
4. proceni da li je nešto dobra investicija
5. zameni pravni sistem u svakom sporu
6. ukloni potrebu za poverenjem iz svih delova života
7. reši nejednakost, siromaštvo ili loše finansijske odluke samim postojanjem

Bitcoin smanjuje potrebu za poverenjem u centralnog posrednika pri proveri i prenosu njegovih jedinica. Ne uklanja potrebu za poverenjem u ljude, kompanije i institucije u svim situacijama.

Na primer, kada kupujete robu preko interneta, Bitcoin može pouzdano da prenese uplatu. Ne može sam da garantuje da će prodavac poslati proizvod koji je obećao.

Da li morate da kupite bitcoin da biste ga razumeli?

Ne morate.

Možete da proučite kako mreža radi, otvorite novčanik za testnu mrežu, pregledate javne transakcije ili pročitate izvorni dokument bez ulaganja novca.

Razumevanje treba da dođe pre odluke o kupovini.

Bitcoin nije jednostavan samo zato što se može kupiti kroz nekoliko klikova. Iza jednostavnog dugmeta nalaze se pitanja monetarne politike, računarskih mreža, kriptografije, tržišta, čuvanja podataka i lične odgovornosti.

Nije neophodno razumeti svaki tehnički detalj da biste ga koristili, kao što nije potrebno razumeti mobilnu mrežu da biste telefonirali. Ipak, pre nego što u njemu čuvate značajan deo svoje ušteđevine, potrebno je razumeti osnovne rizike i znati ko kontroliše privatne ključeve.

Najkraće objašnjenje

Bitcoin je javni sistem digitalnog novca u kojem nezavisni računari proveravaju transakcije prema zajedničkim pravilima.

Ne postoji centralna banka koja vodi jedinu evidenciju. Korisnici dokazuju pravo raspolaganja sredstvima pomoću privatnih ključeva i digitalnih potpisa. Rudari grupišu transakcije u blokove i obezbeđuju dokaz o radu, dok puni čvorovi proveravaju da li su blokovi validni.

Ukupan broj bitcoina ograničen je pravilima protokola, ali njegova tržišna cena nije garantovana.

Bitcoin korisniku može da pruži veću kontrolu nad sopstvenim novcem. Zauzvrat traži više znanja, opreza i lične odgovornosti.

Nije potrebno da Bitcoin odmah prihvatite niti odbacite. Prvi korak je da razumete šta on zaista jeste, šta može da uradi i šta ne može.